On je savršen, ali živi jako daleko. Upoznali smo se na jednom ljetnom kampu. Zanimljiv je i smiješan ali mu sve vrlo brzo dosadi. Družili smo se dvije sedmice, i onda je na zadnju večer došao i sjeo baš kraj mene, a družio se sa još barem 16 osoba. Ispričali smo se i skupa gledali vatromet i bilo je baš divno. Onda smo se na rastanku snažno zagrlili i rekla sam mu da me ne zaboravi. Od tad sam se svako pet-šest dana ja njemu javljala da vidim kako je. On je šturo odgovarao, pa sam se prestala javljati. 17 dana kasnnije (danas) mi je rano ujutro poslao poruku i pitao me kako sam. Odgovorila sam i pitala ga kako je. Nakon njegove replike na to pitanje razgovor nismo nastavili. Nedostaje mi. Ne znam šta da mislim ni šta da radim.
0 komentari