Napravila sam tati profil na Fejsbuku, objašnjavajući mu detaljno kako šta funkcioniše i za šta služe različite opcije. Izgledalo je kao da sve razume i bio je prilično uzbuđen novim opcijama koje mu je virtuelni svet pružao. Čak je insistirao da uradimo fotosešn za profilnu sliku… Možda je trebalo to da shvatim kao znak…
U narednim danima telefon nije prestajao da mi zvoni… Kako zbog tate koji se još uvek nije snalazio najbolje na svom profilu, tako i zbog sestre koja me uporno zvala da insistira da mu objasnim da za poruke ima Inbox, a ne nečiji zid, da ne mora da komentariše i lajkuje sve što neko objavi, da kada ljudi nešto objave ne pišu njemu lično već postavljaju na svoj zid itd.
Kao večiti optimista, nisam dozvolila da me to pokoleba, bila sam odlučna da tati objasnim šta je šta i kako da pravilno koristi Fejsbuk, a da pri tom ne blamira sestru i mene. Izdržala sam i kada me tata zvao iz Crne Gore da uđem na njegov profil i odgovorim nekome jer, naravno, on ne može da pristupi svom nalogu ni sa jednog drugog kompjutera. Pobogu, pa šta sam ja očekivala? Da će poneti svoj nalog sa sobom na put?
Slike izlazaka sa prijateljima više se nisu postavljale na moj profil jer bi tata ostavio komentar “a to ti radiš umesto da učiš”… Postavljanje pesama sam preskakala jer bi u komentarima tata stavljao snimke muzike za koju on smatra da je prikladnija, na primer neko kolo… Citati svakako nisu dolazili u obzir jer bi se pokrenula čitava rasprava na temu “šta je pisac hteo da kaže”…
Vremenom je tata savladao osnovne funkcije Fejsbuka i dok je on ređao nova prijateljstva, povećavao bazu fotografija i razmenjivao stikere, citate i recepte, ja sam zbog njegovih ispada crvenela od stida pred prijateljima, sakrivala njegove komenare i tvrdila da ne znam šta se dogodilo sa njima, uklanjala tagove sa fotografija i sve manje boravila na Fejsbuku.
Taman kada sam pomislila da je tatu prošlo početno oduševljenje Fejsbukom i svime što ima veze sa njim, jednog dana me sestra pozvala u panici i rekla mi je da pogledam svoj profil. Kada sam se dokopala kompjutera, videla sam da nas je tata tagovao na nekoliko fotografija, moram reći nekih koje same niakda ne bismo objavile, i to uz komentar “naša dva mala anđela”.
Od tada moj tata i ja više nismo prijatelji na Fejsbuku.
Izvor: dnevno.rs
0 komentari