Imam 2 prijatelja u kvartu sa kojim se družim od rođenja bukvalno. Kad smo bili manji od jutra do mraka nismo za kuću znali, nismo se odvajali jedan od drugog. Evo i dan danas smo najbolji prijatelji, braća, nas trojica stari tinejdžeri, nikad se posvađali nismo, nikad tokom našeg prijateljstva nismo bili odvojeni.. Imamo još 2 prijatelja koji nam znače isto kao što nas trojica značimo jedan drugom, sa njima smo se počeli družiti malo kasnije ali nebitno… Za jedno ljeto svaki od nas potroši svu svoju ušteđevinu, sve pare na druženja, roštiljanja, proslave rođendana, proslave ne znamo ni mi čega, jednostavno se družimo a u kafić nismo ušli 5 puta zajedno. Na -15 mi smo napolju zajedno.. Ne razumijem ovu današnju djecu, omladinu, šta im je fazon otići u kafić napiti se, kakvo je to druženje? Koja stvar je zatvorit se u kuću i pisati na fb? Mi to ne možemo da shvatimo.. Sumnjam da iko ima odnos kao nas petorica… Ne znam šta bih bez njih, bez onih koji su već 15 god. uvijek tu za mene…
0 komentari