Imam jako posesivnog momka da to graniči s bolesti, ne smijem nigdje, nemam prijateljice više ni jedne, ljubomoran je na svoju sjenu, s nikim ne smijem da pričam, da se družim,čak mi je i posao kod njega našao da radim da se ne družim s drugim ljudima. Na početku veze se pravio dobar, pokloni, ljetovanje, svuda smo išli i svašta mi je poklanjao, ali polako shvaćam da je to sve samo maska. Danas me uhvatila neka sjeta, kako sam se od radosne, društvene djevojke pretvorila u depresivnu tužnu osobu, ova veze me ubija;((
0 komentari